14 чињеница о Јамесу и џиновској брескви већим од живота

Роалд ДалЏејмс и џиновска брескваима сва обележја класичне дечје фантазије: младић који креће у велику авантуру, савладава зле силе и тражи помоћ створења која говоре. Али вољени роман се и на друге начине одваја од традиције, од дивљег заплета до понекад насилних слика (Р.И.П., Аунтс Спонге и Спикер). Сви ти фактори спајају се у причи за коју се Дах трудио да буде и написана и објављена, док је, поред осталих препрека, превазилазио сопствене сумње и загушљиве британске издаваче. Ево неколико других ствари о којима можда не знатеЈакова и џиновске брескве.

1. ДАХЛОВ СОПСТВЕНИ ВОЋЊАК ГА ЈЕ ИНСПИРИСАО.

Дахлова кућа у енглеском селу имала је воћњак јабука, где је често одлазио у шетњу. Једног дана запитао се шта је то што је учинило да јабуке расту само толико велике. „Шта би се догодило да не престане да расте?“ аутор је рекао у интервјуу 1988. године. 'Заштотребало бипрестане да расте на одређеној величини? “ Писање о џиновској јабуци није изгледало сасвим у реду, као ни џиновска трешња или џиновска крушка. На крају се Дахл населио на џиновској брескви. „Сматрао је да су његово месо и укуси узбудљивији и сензуалнији“, написао је Доналд СтурроцкПриповедник: Овлашћена биографија Роалда Дахла.

2. ЗАИСТА ЈЕ ЖЕЛИО ДА ПИШЕ О ИНСЕКТИМА.

Након што је одлучио да напише дечји роман, Дахл је размишљао о врстама створења која би требало да живе у његовој причи. Његова деца су волела животиње, али осећао је Беатрик Поттер, А.А. Милне и многи други већ су покривали све занимљиве нељудске ликове. Тако је усмерио поглед на инсекте. „Чинило се да постоји мало веселог о чему се није писало, осим можда ситница попут глиста, стонога и паука“, рекао је Дахл својој ћерки Офелији. Била би то она бића у која би се он уклопиоЏејмс и џиновска бресква, у облицима Еартхворм, Центипеде и Мисс Спидер.

3. ПРЕКИНИО ЈЕ ПИСАЊЕ НАКОН БОРБЕ С ЊЕГОВИМ ИЗДАВАЧЕМ.

Док је писао књигу, Дахл је сазнао да је његов амерички издавач Алфред Кнопф тихо олаксао објављивање своје раније збирке прича,Цмок цмок. Па је престао да радиЏејмс и џиновска бресква, за коју је Кнопф изразио одушевљење. Уместо тога, усмерио је пажњу на сценаристички пројекат. „Што се тиче тога да сада из мене извади књигу за децу, он је може набити у дупе“, написао је често препирљиви Дахл у писму својој њујоршкој агентици Схеила Ст. Лавренце.

који је сахрањен у тај махалу

4. КАТОЛИЧКА ЦРКВА ИГРАЛА ЈЕ НЕОЧЕКИВАНУ УЛОГУ У ЈЕДНОМ ОД ДРУГИХ ДЕЛА - И ПОМОЖЕЛА ЊУ ДА СЕ ФОКУСУЈЕ У РОМАНУ.

Тај сценаристички пројекат подразумевао је адаптацију два туцета класичних хорор прича по његовом избору за телевизију. Аутор је написао сценарио за први избор, причу под називом „Вешање Артхура Вадхама“. Снимљен је и монтиран, и чинило се да је на путу до пуног издања. Али онда је, према Стурроцку, студио одједном постао нервозан. Једна од кључних тачака радње сценарија укључивала је свештеника који је размишљао да ли ће открити нешто речено током исповести и прекршити своје свете завете. У страху да би могли увредити Католичку цркву и верске гледаоце, студио је уклонио епизоду и на крају отказао серију. Фрустриран, Дахл се вратио писањуЏејмс и џиновска бресква.

5. ДОК ЈЕ КРЕАО ПРИЧУ, ДАХЛ ЈЕ ОТУЂИО СВОЈОГ ПОВЕРЕНОГ АГЕНТА И ПРИЈАТЕЉА.

Више од једне деценије, Дахл се ослањао на подршку и смернице њујоршке агентице Схеиле Ст. Лавренце. Подстакла га је да пишеЈамес и Тхе Гиант Пеацхпа чак и допринео идејама које су ушле у књигу, попут сцене када мушкарци из облака бацају летећу брескву каменом туче. Након што је Дахл потписао новог агента који ће га заступати у Енглеској, Лауренце Поллингер, ствари су се поквариле код Светог Лоренса.

Поллингер је убедио Дахла да му препусти права на преводЦмок цмок(који се Пингвин сложио да објави) иЏејмс и џиновска бресква, посао који је свети Лоренс надзирао до тада. Дахл је вијест пренио Ст. Лавренце-у, који је узвратио да се клони тога и пустио је да расправи ствар са Поллингер-ом. Након свађе са Далом и са Поллингером, свети Лоренс је на крају одустао од борбе. Она и Дахл су се помирили, али је била очигледно рањена оним што је видела као Дахлову променљиву оданост. Непуних годину дана касније напустила је посао и преселила се у Ирску.

6. РАДИО ЈЕ КРОЗ ТРАГЕДИЈУ.

5. децембра 1960. године Дахлов син, Тео, тешко је повређен након судара њујоршког таксија са његовом колицима. Да би контролисали накупљање течности у Теовој глави, која је преузела највећи терет удара, лекари су поставили шант. Цев се често зачепила, што је захтевало једну очајну посету хитној за Дахлом и његовом супругом, глумицом Патрицијом Неал. Уместо да се повуче из туге, Дахл је постао нешто као медицински стручњак и, уз помоћ лекара и произвођача играчака, развио је побољшани шант назван Дахл-Ваде-Тилл вентил. Уређај је наставио да се инсталира на више од 3000 деце - али Тхео није био једно од њих. До тог тренутка, Дахлов син се довољно опоравио. Дахл је такође пронашао времена за радЏејмс, завршавајући књигу почетком 1961.

7. ОДАБРАО ЈЕ НЕПОЗНАТОГ УМЕТНИКА ДА ИЛУСТРИРА КЊИГУ.

Према Стурроцку, Дахл је одбио неколико познатих имена, укључујући данског сликара Ларса Боа, у корист Американке Нанци Ецкхолм Буркерт. То јој је био први посао илустрације књига. И док су њене надреалне, али чудесне слике частиле Дахлов избор, чини се да је он можда и њу одабрао, делимично, јер је могла да се утиче на њу. Дахл је имао јасну представу о томе како илустрације треба да изгледају и често је давао свој нежељени допринос. Захтевао је, на пример, да Џејмс личи на Кристофера Робина из илустрација Ернеста Ховарда Схепхерда уВини Пу.„Лице са карактером није толико важно као лице са шармом“, написао је свом уреднику у Кнопфу. „Човек се мора заљубити у њега.“

8. ПРОДАЈА У САД ЗАЈАМЕС И ВЕЛИКА БрескваБИЛИ СМО ДОИСТА СПОРО СПОРИ.

Упркос блиставим критикама уТхе Нев Иорк Тимеси друге публикације,Џејмс и џиновска бресквапродато је само 2600 примерака у САД у првој години. Дахлов уредник у Кнопфу уверавао је аутора да је тако често кретала продаја мало познатих аутора и да ће књига на крају захуктати. Једна ствар која је вероватно функционисала против Дахла била је негативна критика веома утицајногБиблиотечки часопис, у којој је списатељица Етхел Хеинс, упркос томе што је приметила „оригиналне елементе“, одбацила насилне елементе књиге и карактеризацију тетке Сунђер и тетке Спајкер. Њена пресуда: „Не препоручује се.“

9. ТРЕБАО ЈЕ СЕДАМ ГОДИНА ДА СЕ НАЂЕ БРИТАНСКИ ИЗДАВАЧ.

Тешко је сада поверовати, али Дахл је врло тешко пронашао издавачаЏејмс и џиновска бресквау родном Уједињеном Краљевству. Дугогодишње куће њушкале су на оно што су виделе као чудну, гротескну фантазију, а неки би чак тврдили да се поносе тиме што је одбијају. Требао је ударац среће да би се коначно постигао договор. Дахлова ћерка Тесса дала је књигу својој пријатељици Цамилли Унвин, ћерки британског издавача Раинера Унвина (Толкиенови фанови би могли препознати име: Раинер је био тај који је, деценијама раније, препоручио објављивањеХобитсвом оцу, издавачу Сир Станлеи Унвин).

Унвин је видео колико је његова ћерка заокупљена Дахловом књигом и проучио њен статус објављивања. Иако је углавном издавао уџбенике, Унвин је одлучио да одустанеЏејмс и џиновска бресквакао и Дахлов најновији у то време,Чарли и фабрика чоколаде.

10. ДАХЛ ЈЕ ОДНОСИО ВЕЛИКУ КОМБЛУ НА ИЗДАВАЧКУ ПОНУДУ.

Дахл је био толико нестрпљив да буде објављен и озбиљно схваћен у Енглеској да је потписао ризичан уговор који ће му платити 50 посто рачуна - али тек након што је Унвин надокнадио трошкове производње. Обе књиге су му требале бити хитови да види дан исплате - и јесу. Прва наклада је у потпуности распродана, па тако и следећа, као и она након тога. Почетком 70-их, Роалд Дахл је био домаћин у Енглеској и богат за подизање.

11. НИЈЕ ЖЕЛИО ДА СЕ ТО ФИЛМ.

За свог живота Дахл је одбио бројне филмске понуде заЏејмс и џиновска бресква, образлажући да је причу превише тешко превести на екран. Након његове смрти 1990. године, његова друга супруга Фелицити (или Лицци, како ју је назвао) одлучила је да филм стави на тржиште, уз изричиту наду да ће Хенри Селицк преузети одговорност за то. (Селицк је режираоНоћна мора пред Божић[1993] и Дахлова ћерка Луци била је импресионирана његовим визуелним стилом.) Пристала је на Селицк-ов стоп-мотион поступак, а настали филм из 1996. добио је углавном позитивне критике.

колико је висок цилиндар

12. КЊИГА СЕ МНОГО ИЗАЗОВА. . .

Дахл-ова прича не избегава зреле теме попут смрти и злостављања деце, што је чини метом за транспаренте књига широм земље. Према Америчком удружењу библиотека, нашла се на 50. месту листе „Најизазовније књиге 1990-1999.“ Људи су се такође увредили због надреалних елемената књиге и претпостављене сексуалне сугестивности. 1986. године град у Висконсину забранио је књигу због сцене у којој је госпођа Спидер облизала усне.

13. . . АЛИ ДАХЛ НИЈЕ МИСЛИО ПУНО КРИТИКЕ.

Дахлови биографи сликају га као човека опседнутог његовим имиџом као књижевног тешкаша, али презира критичара. Одрасли су, веровао је, били лоши судије о квалитету и привлачности дечјих књига. Као што је Дахл написао као одговор на писмо младог обожаватељаЏејмс и џиновска бресква: „До сада је пуно одраслих писало критике, али нико од њих заправо није знао о чему су говорили, јер одрасло лице које говори о дечјој књизи је попут мушкарца који говори о женском шеширу.“

14. НА КЊИГИ ИМА МУЗИКУ.

Двојац за писање песама Бењ Пасек и Јустин Паул развили су сценску адаптацију Дахлове књиге која је дебитовала 2010. године и имала је продужене серије у Сијетлу и Атланти. Лиценциран је за школске и друштвене продукције, што значи да га тренутно можете видети само у оближњој средњој школи или локалној играоници. Вероватно ћете уживати у више уживања у студијском албуму са 20 нумера на којем се налази филм из 2012. годинеСавршени коракСкилар Астин, и бродвејске звезде Бриан д'Арци Јамес и Меган Хилти.